Da li se sećate onih čuvenih, šta se sve pod šljivom (stablom) može raditi, sem kupljenja šljiva u jesen za najčuvenijeg Srpskog proizvoda.

Na livadama, posle perioda branja Ivanjskog cveća, na olistalim proplancima (pitoreksno..), skakavci, zvuci stada iz daljine…, koja kapljica gore pomenute šljivovice, malo sira , proje.. koje donose umornim i znojnim koscima ranoustale domaćice, na prostrtoj mušemi ili ponjavi, ređe čaršavu, prava gozba. Pa se nastavlja jutrom započeto, da se čuje samo onaj jednolični zvuk kose kroz nabujalu travu. Kad ono!!!

I dođe momenat!!

Traga se za najskrovitijim mestom, skljonjenim od pogleda mogućeg znatiželjnika, neki žbun a da bude hlad za bezbrižno uživanje.

Gde je to mesto? JOJ!

I pogled obično nađe što je duši milo a da se spoji lepo sa korisnim. Šteta da propada životni ciklus, (što na usta uđe ..   treba da je plodonosno). A uvek je to za nekim petogodišnjim stablom. Šta mislite kojim? Još uvek ima glatku koru, dovoljno debelim da se može sa dve šake obujmiti, a ponovo dovoljno hlada (ili kišobrana).

ŠLJIVA.

Zaštitimo je, ako je to naš brend.

Podržite akciju, OČISTIMO SRBIJU.

Spasite naše šljivike, ta blagodarna stabla.

 

Da, na stranama firme koja bi trebalo da prezentira svoju uslugu, najbrži, najpovoljniji, o kvalitetu … pa to se podrazumeva.

CCCC.

Razmišljali smo da napravimo  Blog, ima mesta! Sajt je dovoljno dinamičan, momci koji su ga postavili, svaka čast. Ne, želja nam je bila da drugojačije predstavimo našu stvarnost i delu kritizerstva kojim svo svi skloni, stanemo na put i stvarno gledamo u „svoje dvorište“ i ono malo sačuvamo, nevezano da interesno po svaku cenu privučemo gledanost naših strana. Protiv vetrenjača se nemožemo boriti ali ni predati. Previše je onih koji čine kroz reči, ne kroz dela, te jedan mali napor koji svi možemo da napravimo učiono bi nas srećnijim.